Heroj – osoba kojoj se divimo zbog velikih uspeha, ogromne hrabrosti i časnih kvaliteta. Heroj je onaj koji pravi razliku, koji ljudima daje nadu. Ovaj heroj je brazilski vitez pepela i prašine, momak koji je uspeo da pobegne od kriminala i droge favele – i ne samo što je spasio sebe već i hiljade drugih momaka kada mu to niko nije tražio. Tamo gde su mnogi okretali glavu on nije skretao pogled – da ne beše ovog momka, da li znate da brazilski CS ne bi postojao? Da, on je osnovao brazilsku gejming akademiju. On je dao ljudima nadu i dao šansu za budučnost. I za svoje prijatelje je anđeo – svakom želi da pomogne, momak za primer, svaka majka da ga poželi za zeta. Ali kad se lati miša za protivnike postaje pali anđeo koji kažnjava svoje neprijatelje. Ubojit sa AWP-om i moćan da sa rifle-om reši „gejm“ u bilo kom momentu. Svaki roditelj u Brazilu želi da mu dete pobegne od droge, kriminala i loših stvari – da postane novi Ronaldinjo, Ronaldo ili Pele – srećom po nas zagrižene ljubitelje Counter-Strike-a ovaj momak izabrao je da mu glavna oružja budu ruke a ne noge – izdigao se iz pepela favela i postao uzor mladima u Brazilu. Veteran CS-a koji sa pravom nosi nadimak – „bog-otac brazilskog CS-a“ – Gabriel „FalleN“ Toledo.
Tamo daleko, negde preko Atlanskog okeana ima jedna država Brazil, svima verovatno najpoznatija po brojnim majstorima „bubamare“ – naši „đedovi i očevi“ sigurno se sećaju jednog Garinče, Pelea, Doktora Sokratisa, a mi malo „starija generacija“ sećamo se Ronaldinja, „buce Ronalda“, Kafua,Rivalda, Dide i tada mladog Kake. U toj državi ima jedan grad – Sao Paulo mu je ime. U urbanom delu 20 miliona ljudi živi, dok se u ruralnom delu nalazi negde oko 11 miliona duša. A među tih 11 miliona nalazila se jedna koja je danas strah i trpet svima koji se nađu sa njim na istom serveru. Rođen 1991. godine, u Sao Paulu, nazvan po anđelu Gavrilu koji je obično služi kao božiji nosilac poruka. Samo ime Gabriel ili ti po naški Gavrilo znači „Bog je moja snaga“ – a svi znamo da se u toj svakodnevnoj borbi za egzistenciju u favelama Sao Paula ljudi okreću Bogu – ovaj tada mali majstor okrenuo se , da li uz božiju pomoć ili ne to ne znamo, ka tastaturi i mišu. Mnogi veruju u sudbinu – da ono što je zapisano da će tako i biti. Ako samo budu sedeli i čekali sve će doći na svoje, da će sve kockice same sklopiti i obično budu razočarani kada shvate da nije tako – jer da je mali Gabriel čekao sudbinu ko zna gde bi završio. Dok mu je prašina brazilskih favela upadala u oči, dok je kriminal svuda bio oko njega, on je marljivo vežbao i ćutao – i nešto što beše hobi pretvori se u magiju.
Mali Gabriel uvek je stavljao stolicu pored svog starijeg brata, gledajući ga kako igra igrice – zatim se kasnije i on odlučio da se oproba u tome. Ujutru škola i edukacija, popodne pomaganje mami i tati sa poslom – popravljanje kompjutera, instaliranje programa a uveče se stvarala magija, kada bi posle naporno dana odlučio da se malo opusti i da zaigra neku igru. Bogu hvala, pa se odlučio za CS 1.6. Danas, u ovo moderno doba kompjutera sasvim je normalno da „cepate“ kanter i da pored računara provodite vreme. Postoje e-sport takmičenja čiji nagradni fondovi dostižu milione dolara i sasvim pošteno može da se živi od toga. Danas se sa pravom možete ponositi profesijom profesionalni igrač Counter-Strike. Kada su ovi momci počinjali, to je bilo kada je novac tek krenuo da stiže u džepove igrača i kada nije bilo sigurno da li se od toga može živeti. Ipak, mali Gabrijel odlučio se da postane – „pro“.
Naporno je vežbao i radio – stigao je poziv od njegovih nešto starijih drugara. Renato Nakano poznatiji kao „nak“ i Linkoln „fnx“ Lau pozivaju ga da postane član CS 1.6 ekipe pod imenom FireGamers. Nalazio se tu i Artur „prd“ Rezende kao i Bruno „bruno“ Ono. Ubrzo je stigao i prvi veliki rezultat. Savladali su u velikom finalu WCG Brazil 2009, MIBR, najbolji tim Brazila. „Zapaljeni gejmeri“ 2009. godine kreću na putovanje u jugoistočnu Kinu. Stižu u glavni grad provincije Sečuan – Čengdu. Tu u tom mestu, iako su bili autsajderi sasvim solidno su se pokazali i čak pobedili švedski fnatic koji je tada stigao do finala WCG-a ali je poražen od ekipe AGAiN ( Vikor „TaZ“ Vojtas, danas član Virtus.pro igrao je u tom timu, kao i Filip „NEO“ Kubski). Iako su imali tri pobede i imali isti skor kao fnatic i wNv zbog kruga koji se napravio, FireStartersi su ispali. Ali svaki poraz vas samo čini jačim, pa se tako i „FalleN“ iz Kine vratio još jači. U CS 1.6 igrao je i za compLexIty Gaming i još neke timove, ali tek posle ovoga njegova priča zaista počinje.
Tih godina, kraj 2011.-te, početak 2012.-te godine bile su godine „smrti“ za brazilski kanter. Nije bilo turnira nije bilo momaka koji bi to sve shvatili profesionalno- scena u Brazilu polako i sigurno je umirala. Nikoga nije zanimalo. Sponzore je zanimala Evropa i Severna Amerika jer su tu bile pare, a dole južno niko nije gledao. Malo timova, premalo para, premalo profesionalizma. Niko nije smeo da preuzme teret na sebe jer su šanse za neuspeh bile veće nego za uspeh. A onda se mali Gabi pojavio i rešio da se neko mora uhvatiti u „koštac“ sa problemom. Počeo je da drži časove momcima koji su želeli da bolje igraju, da nauče kako da igraju ili da usavrše igru i plaćali su mu za to. On je taj novac iskoristio i počeo da pravi turnire i vremenom je otvorio danas svima poznatu Games Academy – gejming akademiju u Sao Paulu -njegovom rodnom gradu. Mislio je na budućnost, bio je ponosan što će ti mladi momci bar imati šansu za bolji život . Sklonio ih je sa ulice i dao im je nadu. Gabrijel je jednom rekao da je krenuo sa 15 studenata, a danas ih ima preko hiljadu. Zamislite da se među njima nađe bar jedan upola dobar kao „FalleN“. Svi igrači koji su igrali za Games Academy i koji su prošli tu školu – nikada ne bi dobili šansu i nikada se ne bi znalo za njih da ne nije bilo Gabriela Toleda.
Kada se prešlo na CS:GO, Toledo je u početku promenio dosta timova (playArt, ProGaming.TD, Kabum!, Kabum.TD, Keyd Stars). Ali prava magija i uspon brazilskog CS-a počela je u julu 2015-te. Kao što hrišćanski svet zna kad slavi Božić, tako i zagriženi fanovi brazilskog kantera pamte dan 28.jul 2015-te. Dan kada je kanadski vlasnik Luminosity Gaming-a, Stiv „Buyaka“ Maida odlučio da potpiše roster Keyd Stars-a – pored „FalleN“-a tu su bili Marselo „coldzera“ David, za koga mnogi smatraju da je danas najbolji kanter igrač sveta kao i Fernando „fer“Alvarenga. U novembru su im se pridružili Linkoln „fnx“ Lau, Tasio „TACO“ Filjo i novi trener Vilton „zews“ Prado iz Games Academy-a. I od tada, mislim da se nikada ništa slično nije desilo u istoriji ove predivne igre. Rezultati su došlli odmah – FACEIT Stage 3 završni turnir i poraz u finalu od fnatic-a. Zatim su opet izgubili od fnatic ali u polufinalu Starladder i-League, a u Lajpcigu na DreamHack-om turniru u samom finalu zaustavio ih je NaVi. Usledio je Intel Extreme Masters i jubilarni deseti turnir u Katovicama gde su opet bili senzacija. Kada ih je u finalu zaustavio fnatic, a taj turnir igrao se pred Major u Kolumbusu, svi su mislili da im je to kraj i da će biti prisutni ali da neće doći do velikih trofeja. Kako su se samo prevarili.
Došao je i taj turnir u Kolumbusu. Osmi Major turnir u istoriji. U američkoj državi Ohajo, u gradu Kolumbusu koji je inače i glavni grad te države i nazvan verovatno po Kristoferu Kolumbu. Nastupili su već u grupi A gde su savladali mousesports i plasirali se u borbu za prvo mesto. Toledo i drugovi pobedili su i tada osakaćeni ali legendarni NiP kome jedan igrač nije igrao zbog problema sa vizom i kao prvi otišli iz grupe. Da imaju „šlifa“ i da su stvoreni za velika dela pokazali su protiv poljskih „medveda“ koji su nekada davno prošli sličan put. Iako su prvu mapu izgubili, nisu se predali i grčevito se izborili za pobedu i plasman u polufinale. Majstorstvo Toleda i njegovih drugara prepoznali fanovi u Kolumbusu sa uzvicima „Luuumiinoo-ciii-tyy“. Ali već su morali da zaborave na njih jer su navijali za svoj američki tim u polufinalu – Liquid. Na obe mape „jenkiji“ su vodili – i oba puta ih je kapiten „FalleN“ spašavao i LG se izvukao i plasirao se u finale.
„Fallen“ je rekao da mu je najveći san da osvoji Major trofej – a on i njegova „braća iz favele“ osvojili su ga na fantastičan način. Protivnik u finalu bio je već viđeni šampion – Natus Vincere. „GuardiaN“ i drugovi bili su na vrhu svoje forme, ali u dvoranu besmrtnih te lude kolumbuske noći ušli su oni drugi – prašnjavi i blatnjavi sprali su sve to sa sebe i napravili najveći uspeh u istoriji brazilskog kantera. Trijumf na mirage rezultatom 19:17, a onda „kanter-samba“ ples na overpass-u. Toledo i njegova braća razbili su NaVi 16:2 (2:0) i osvojili najvažniji trofej u CS-u. Dvorana besmrtnih sačekala je petoricu magičnih Brazilaca koji su prkosili najvećim favoritima i timovima, a Gabrijel Toledo ostvario je svoj najveći san. Campeoes, campeos orilo se – i u Kelnu tri meseca kasnije podigli su i drugi trofej Major-a. Uskoro će verovatno i treći. Toledo će morati da kupi veću vitrinu za trofeje. A sa svakim novim trofejem glad njegovih učenika za istim će rasti i opet među hiljadama njih iz rulje izaći će novi – „FalleN“, „coldzera“, „fnx“, „TACO“ , „fer“.
Heroji – ima ih različitih i da ih je malo više svet bi bio mnogo drugačiji. Mnogi će reći, ma kakav je on heroj on je samo igrao igricu. Mnogi će mu zamerati, zavideti, pljuvati, nipodoštavati. A oni koji prepoznaju heroja u njemu znaće šta treba da rade – isto kao što je mali Gabi znao šta treba da radi kada je bilo najteže, kada su svi okretali glavu. Brazilski vitez pepela i prašine favele pokazao nam je šta treba da se radi. Padrinho do CS – Gabriel Fallen Toledo.
