Kristina “zon1Q” Stevanović odgovarala je na pitanja portala cs-go.rs.
-Predstavi se našim čitaocima, reci nešto više o sebi.
Pozdrav svima, moje ime je Kristina Stevanović, imam 24 godine i inženjer sam Veb dizajna. Trenutno živim u Beogradu.
-Kako si se odlučila da ti nick bude zon1Q?
Svi koji prate CS scenu, bila to 1.6 ili sada CS:GO, znaju ko je stari dobri Danny “zonic” Sorensen. On mi je bio uzor, i eto u znak zahvalnosti što mi je pomogao da razvijem svoje igračke sposobnosti prateći njegovu igru.Nick mi je zon1Q, malo promenjen da ne bude krađe, haha.
-Šta te je navelo da kreneš da igraš CS:GO pošto igrica baš i nije popularna među devojkama?
Igrica jeste popularna među devojkama, zato što su svi ženski timovi, inicijativom sponzora, prešli na CS:GO. Naravno nekome se svidela pa je nastavio, kao što je to bio slučaj sa mnom, a neko je ubrzo odustao.
-Koliko dugo igraš CS:GO i koliko vrmena dnevno provedeš vežbajući?
CS:GO igram od kada je izašla igrica, to znači 21. Avgust 2012. Vreme provedeno za računarom, igrajući tu igricu, zavisi da li vežbam sa timom, ili strimujem, ili pak gledam demoe i vežbam aim.
-Najveći uspesi koje si ostvarila u karijeri?
Generalno velikih uspeha nisam ostvarila na offline turnirima, pošto za sada ima samo jedan turnir u godini za nas zene, i to je Copenhagen Games, sada su skorije uveli kvalifikacije za Katowice, i tu smo ove godine izgubile u polufinalu.
Bilo je dosta prvih mesta na online turnirima, sa bivšim timom Alternate, Atlantis i ostalima.
-Šta misliš o ženskoj CS:GO sceni u Evropi i koja je po tebi trenutno najbolja ženska ekipa?
Poprilično sam bila iznenađena koliko se izgradila ženska scena zadnjih godinu dana, ranije nije bilo toliko timova, ili je bilo ali se raspadnu pre nego se i sastanu. Za sada u Evropi tim koji je osvojio dosta turnira jeste WRTP, tako da su po meni za sada oni najbolji.
-Nedavno si igrala sa ekipom G1 na turniru “The Rising Stars – Female” pa nam možeš reći nešto više o samom turniru i šta je po tebi glavni razlog zbog kojeg ste ispale u polufinalu?
Pre svega da se zahvalim na takvom turniru, pošto kao što znate već, nemamo ih mnogo.Turnir je bio lepo organizovan, s obzirom na vreme, i na žene koje treba pohvatati i obavestiti o turniru. Popričala sam malo posle toga sa ostalim timovima koji su igrali i mogu ti reći svi su zadovoljni.
Glavni razlog našeg ispadanja u polufinalu, jeste mapa koju je WRTP izabrao, a to je train. Naš poslednji igrač, zamena za Sonju, nikada nije ni igrala train,pošto njen tim tu mapu uvek banuje. To nam je bio prvi propust, a već posle toga nedostatak komunikacije, problemi sa serverom za jednog od naših igraca, i eto, sve to utiče na psihu IGL-a.
-Da li smatraš neuspehom pojavljivanje na Copenhagen Games 2015 s’ obzirom da niste prošle grupe ili je po tebi uspeh uopšte se pojaviti na tako prestižnom turniru?
Da, smatram neuspehom što nismo prošle grupe, i meni je to teško palo. Alternate je bio tim sa kojim nisam prošla grupe, ta dva dana za nas su bila zaista užasna. Problemi sa dramom jednog igraca kojeg smo nakon toga i izbacili iz tima.
Takav ishod nismo očekivali, ali eto, desilo se, haha. Naravno da je po meni uspeh pojaviti se na tako velikom turniru, ali ja na turnir idem sa jednim ciljem,a to je pobeda.
-Već dugo igraš sa Aidy i Knopkom i skoro svaka tvoja ekipa je vezana za njih dve. S’ obzirom da je G1 skoro pa miks ekipa da li planiraš neku novu ekipu u budućnosti i da li će se njih dve ponovo naći pored tebe?
Knopka je uz mene već 4 godine, i od tada smo saigrači, a sa Aidy sam počela da igram u Atlantis-u, pre dve godine, i nakon našeg razilazenja u Atlantis-u, ja sam dobila ponudu da igram za Alternate. Tu sam se našla sa tadašnjim mejtovima.
Kathi, Knopka i uz moju preporuku pozvala Aidy. U privatnom životu, one su mi prave prijateljice, ali ovo je posao u kojem ne možemo da gledamo prijateljstvo ako smo profesionalci. Odlučile smo da više ne igramo zajedno, i ja sam na raspolaganju timovima,sa nekima već i igram probni, tako da nema čekanja, sve se odvija brzo hahah.
-Već dugo strimuješ na Twitchu, može se reći skoro svakodnevno. Da li od toga može da se zaradi dovoljno za život u Srbiji ili je strimovanje više kao hobi i promocija?
Moj razlog za preseljenjem iz Novog Sada u Beograd, bio je internet. Counter je u početku i bio moj hobi, ali na kraju se ispostavilo da je jednim delom posao. Krenula sam da strimujem kako bih promovisala svoju igru, ali i kako bih pokušala da zaradim koji dinar,pošto zivim u Srbiji, i kao inženjer posla nemam. Za sada se ne bunim, jer ja od para koje uzmem na twitch-u izdržavam sebe.
-Pre nekoliko godina si igrala sa ženskom ekipom 3Dcafe.igc i prilično smo sigurni da ste jedine žene koje su igrale sa muškarcima na turniru. Kako sada, posle par godina gledaš na to i na sam početak tvoje CS:GO karijere?
Hahaha nasmejao si me i vratio jedno 5-6 godina u nazad. Kada sam igrala u 3Dcafe.igc (Milana, Juju, Anna, Goga i ja) tada je još bio aktuelan 1.6. Sa ženama iz myDGB-a sam prvi put na Asus Gaming festivalu zaigrala CS:GO, a na istom turniru sam i sa muškim timom igrala 1.6. Da, da bile smo jedine žene u Srbiji koje su igrale tada. Ehhh kakvo je to doba bilo, ali eto nismo uspele da opstanemo. Moj cilj je bio strani tim i uspeh u tome, njihov nešto drugaciji, ali i dan danas se čujem sa ženama iz tog tima, sa nekima sam čak i u perfektnim odnosima, posećujemo se. To vam je prijateljstvo za ceo život.
-Koji su tvoji planovi za budućnost vezano za CS:GO?
Trenutno sam se koncentrisala samo na strimovanje, pošto smo odlučile da fantastičan trio više neće postojati. Naravno moj cilj je da unapredim svoju igru, napravim neke promene, i osvojim offline turnir. Za to treba dosta truda i napora, ali nada je uvek tu.
Za kraj htela bih da se zahvalim svima koji me podržavaju, a najviše mojim fanovima. Ljubi vas zoni!
Hvala vama što ste me kontaktirali.
Bilo mi je zadovoljstvo odgovoriti na ova pitanja.
zon1Q možete pratiti na njenoj Facebook stranici ili na njenom Twitch kanalu.
