Život ume da bude lep i radostan, a isto tako okrutan i tužan. U jednom momentu ste na vrhu sveta, a u drugom se okliznete i poletite ka ambisu. Kao kralj travnatog tepiha osećao se jedan mladi 15-godišnji plavokosi Šveđanin. Za njega su govorili da je plesao po terenu i da je bio strašan fudbaler. Ruka sudbine se poigrala sa njim i hitrim pokretom razbila mu snove da možda jednoga dana zajedno u žutom-plavom dresu sa tri krune zaigra sa Zlatanom „Ibrakadabrom“ Ibrahimovićem. Mladi Šveđanin je pao i povredio se , i ta povreda ga je sprečila da se vrati na travnatu podlogu. Ali u krvi Šveđanina teče vikiniška krv – krv željna plena i osvajanja najvećih počasti, krv ratnika, krv borca. Kažu da je te iste večeri kada se povredio, seo za računar i igrao CS – igrao ga je isprva iz zabave iz ljubavi, a polako gomilanjem igranih sati izveštio je svoje „kantersko majstorstvo“. Da bi ste postali majstor neke veštine, morate da je udišete, da je osećate, da je volite celim svojim telom, da uživate u tome što radite i da istrajete u tome što radite – kao što je maleni dečak iz Tiresa uradio. Kada je CS postao deo njega onda je postao majstor ove igre. Nije bitan protvinik sa druge strane, nije bitna mapa, nije bitnan dan – dajte mu pištolj, nož, pušku, AWP – on je spreman. Od njegove igre vam zastane dah kao gospi kada joj mladi lord osvoji srce ili kao publici kada pijanista završi svoj performans. Jednom prilikom je rekao :
„ Ja jedem, spavam i dišem kanter“– Olof „olofmeister“ Kajbjer.
Olof Kajbjer Gustafoson – punim imenom, rođen je u kraljevini Švedske na sam kraj meseca januara – 31.januara 1992. godine. Odrastao je u Tiresu, koji se graniči sa stokholmskim urbanim delom. 46 hiljada ljudi živi u toj opštini švedske prestonice Stokholma. Švedska je među najbogatijim zemljama sveta, ekonomija im je odlična, besplatno obrazovanje. U toj žuto-plavoj idili Olof se odlučio da trenira fudbal, kao i većina švedskih dečaka. Fudbal je najpopularniji sport u Švedskoj uz naravno hokej na ledu. Počeo je da ga trenira već sa 4 godine i od početka je pokazao da poseduje fudbalsku inteligenciju i da je veliki potencijal. Otac i brat su ga stalno pratili na utakmice i bili mu velika podrška. Sa 14 godina bio je kalibar za velike timove u Švedskoj ali onda se sudbina poigrala sa njim. Da li ga je vrhovni bog Vikinga Odin sapleo ili ga je Tor „mlatnuo“ čekićem po kolenu – Olof je povredio koleno. Specijalista u Stokholmu rekao mu je da neće moći da igra fudbal bar godinu dana i da je oporavak jako težak i veoma nezahvalan jer se povreda kolena uvek mogla obnoviti. Zato momci koji se bore da budu draftovani za neki NFL tim i povrede koleno pred draft uvek sa suzama u očima napuste teren – jer povratak u pravu formu posle povrede kolena gotovo nikada nema.
Vratio se kući besan na ceo svet – besom je više pokazivao tugu koju je osećao jer je znao da je mogao da uspe u fudbalu. Pa bar da bude prosečan i zaigra za AIK, Geteborg, Đurgarden ili da možda jednog dana sa sada već legendarnim Ibrakadabrom – Zlatanom Ibrahimovićem zaigra u žuto-plavom dresu sa tri krune i sa reprezentacijom pokori Evropu i svet. Seo je to veče za računar i uradio jedino što mu je preostalo – upalio igricu. I igrao je Counter-Strike. Nije odustao od svojih snova Olof, ali je da bi ih ostvario morao da odabere drugu profesiju – da postane „pro“ igrač.
Olof je tvrdoglav igrač, uporan momak koji ima želju da bude najbolji i da ne radi ništa ofrlje. Oduvek je želeo da bude najbolji u tome što radi. CS mu je bila omiljena video igra i znao je da bi bio najbolji, mora da postane majstor te igre, a biti majstor znači da on i kanter moraju postati – jedno- jedno srce, jedna duša. Desetine hiljada potrošenih sati na vežbanje i usavršavanje. Svi znamo koje je on čudovište od igrača danas – „all-round player“. Olof je ubitačan sa pištoljima, izuzetno dobar AWP igrač, čak i pored „JW“ koji je, svi znamo, među top 5 snajperista ove igre. O puškama i da ne govorimo. Olof je jedan od retkih igrača, a možda čak i jedini igrač današnjice koji se može nazvati kompletnim igračem.Nije bitan dan, nije bitna mapa, nije bitan protivnik – on je spreman. Nije ni čudo što je izabrao da mu „meister“ stoji pored imena u nadimku.
Njegova CS:GO karijera počinje 2012-te godine kada je imao 20 godina, Igrao je za H2k i kasnije za Absolute Legends i nije privlačio mnogo pažnje na sebe, čak bi se mogao tada nazvati i prosečnim igračem. Ali majstorstvo i dobre igre ne dolaze same od sebe, one se krvavo plaćaju – trud im je valuta. Olof „olofmeister“ Kajbjer prelazi u LGB eSports. U tom timu igrao je sa Fredijem „KRiMZ“ Johansonom koji mu je danas saigrač u fnatic-u, a u tom sastavu nalazio se i Mikail Bil poznatiji kao „Maikelele“. Kasnije se pridužio i „dennis“ – Denis Edman. Prvi veći rezultat tog sastava bio je u Jonkopingu na DreamHack Winteru 2013. U grupi su bili sa fnatic-om i Natus Vincere-om, kojeg su pobedili u okršaju za 2.mesto. U četvrtfinalu upravo zahvaljujući monstruoznoj partiji na prvoj mapi „olofmeister“-a uspeli su da „maznu“ mapu timu koji je u tom momentu bio na klackalici za prvo mesto svetskog CS:GO-a sa fnatic-om – Ninjas in Pyjamas „Nindže“ su ipak pokazale karakter pa su uspele da preokrenu i plasiraju se u polufinale gde su kasnije upravo poraženi od budućeg tima „olofmeister“-a koji je u „fanatičnom“ dresu ostvario sve svoje snove.
Kako je stigao da njih? Pa da biste se dokazali timu koji u tom momentu ima već Major titulu i epitet najboljeg tima sveta ( „JW“, „flusha“, „pronax“, „Devilwalk“, „schneider“) morate da ih pobedite. Tačnije da ih zavedete. I to je Olof Kajbjer i uradio. Kao što bi momak zadivio mladu damu kojoj želi da osvoji srce, tako je i „olofmeister“ prosto zadivio čelnike fnatic-a koji su došli da ga „kaprišu“ odmah posle poraza u četvrtfinalu. I to na Major-u u Katovicama, drugom u istoriji, LGB eSports za Olofom koji ih je nosio stiže do pobede posle preokreta. Na tom turniru su bili jedini tim koji je šampionu Virtus.pro-u uzeo mapu (i to mirage, na kojoj su igrali nezaustavljivo). I naravno, fnatic niko nije odbio, a fnatic-u je trebao igrač kao on. NiP bi možda danas bio uspešniji od njihovog najvećeg rivala fnatic-a, da Olof nije potpisao ugovor sa fnatic-om u junu 2014.-te. Kajbjer je odmah postao bitan šraf igre „fanatika“. Na ESL One u Kelnu 2014 stigli su do finala gde ih je na kraju zaustavio upravo NiP i tako stigao do svog jedinog Major trofeja. Olof i društvo imali su nove planove. Da budu najbolji u istoriji ove igre. Uostalom „olofmeister“ već je polako nazivan supertalentom ove igre, a pogledajte šta je uradio dignitas-u na tom takmičenju.
Ipak priča o ovom majstoru nije išla samo uzlaznom putanjom. Usledio je naredni Major, DH Winter 2014, i na tom Major-u svi su već videli kako se „fanatična zastavica“ vijori na pobedničkom postolju. Ali ne lezi vraže – u četvrtfinalu sa LDLC-om, „olofmeister“ bio je deo jedne kontraverze, kada je ilegalno bustovao svoje igrače, iako nije znao da je taj potez ilegalan, a kasnije taj potez uticao na rezultat. Odlučeno je da se meč ponovi, ali su igrači fnatic-a odlučili da napuste meč. Razočaran zbog svega, „olofmeister“ umalo nije napustio fnatic, i ne samo njih, već je razmišljao da se penzioniše i napusti i CS. Ali srećom posle osvajanja prvog mesta na ESEA Invite Season 17 finalima, odlučio je da ostane deo sastava koji će polako ali sigurno uskoro zaslužiti epitet „fanatičnih kraljeva“. Treba napomenuti da je zbog Olofovog spektakularnog učinka u 2014-oj godini mapa overpass dobila nadimak „Olofpass“. Bilo je čarobno gledati ga kako igra na overpass-u.
Usledila je 2015-ta godina za koju se ispostavilo da je najuspešnija u istoriji fnatic-a. Šveđani su te godine bili aposlutno dominatni a „olofmeister“ bio je najbolji igrač, ne samo fnatic-a, već i čitavog CS:GO sveta. Bogatu sezonu trofeja otvorili su u februaru kada su na IOS Pantamera turniru u finalu savladali Titan. Zatim je usledio mart i prvi Major godine u Katovicama, gde je baš pre godinu dana od tog turnira razbio upravo fnatic i sprečio ih da odbrane titulu Major-a. Ali vratio je svojim sadrugovima za taj poraz baš te godine. U Katovicama su u grupi pobedili Vox Eminor, zatim i Natus Vincere. U četvrtfinalu lako je savladan tim PENTA Sports, malo veći otpor pružili su „poljski medvedi“ Virtus.pro u polufinalu da bi u velikom finalu na naplatu došao NiP. Pobedili su ih u Kelnu, pa je sada došao red na osvetu u meču u kojem su se dva velika rivala borila za drugi Major trofej. NiP nikada nije došao do njega jer je godina 2015. bila u znaku majstora Olofa i njegovih „fanatičnih drugara“ – 2:1 u finalu za pobedu u Katovicama.
Fnatic je na naredni Major došao kao favorit i postao prvi tim u istoriji koji je odbranio Major trofej. Turnir se igrao na obalama Rajne u Kelnu i kroz grupu su se prošetali razbivši tim eBettle i Natus Vincere. U četvrtfinalu otpor im je pružio Luminosity Gaming, za kojeg će se kasnije ispostaviti da im je najveći rival za mesto broj 1. Fnatic je na tom turniru stigao do trećeg trofeja, a roster LG (sada SK Gaming) sada ima dve i već je za petama fnatic-u. Njih su pregrmeli a zatim i posle ludog meča i Virtus.pro da bi u finalu savladali EnVyUs, u kojem su se nalazili momci iz LDLC-a koji su sada nosili plave dresove, tako da je tom pobedom „olofmeister“ rasterao demone koji su ga pratili posle tog ilegalnog bustovanja i potvrdio da je najveći igrač među ovim prekaljenim i strašno dobrim igračima.
Usledilo je Major u Klužu gde nisu mogli do trećeg uzastupnog trofeja, a u četvrtfinalu pobedio ih je NV koji je kasnije i osvojio svoj prvi Major trofej. Posle tog takmičenja dugogodišnji član fnatic-a koji je sa tim timom osvojio tri Major-a, Markus „pronax“ Volsten odlučio je da napusti fnatic. Olofu Kajbjeru se u „fanatičnoj odori“ pridružio dugogodišnji prijatelj i bivši saigrač Denis „dennis“ Edman. Do kraja godine, fnatic je posle ovog transfera izdominirao sve turnire, osvojivši FACEIT DH Winter 2015, Fragbite Masters sezone 5 i ESL ESEA Pro Ligu, sezona 2. I u svim „kanter-krčmama“, internet forumima i portalima koji se bave temom takmičarskog CS-a znalo da je Olof Kajbjer svetski igrač broj 1. Možda i najbolji svih vremena.
Ove godine „olofmeister“ i njegov tim osvojili su SLTV Starseries XIV pobedom nad Natus Vincere-om. U martu su pobedom na IEM Katovice, vezali 5 uzastopnih trofeja. U finalu savladali Luminosity Gaming, koji je apsolutno bio najveće iznenađenje. Nije fnatic, a ni „olofmeister“ najbolji ove godine. Roster Luminosity Gaming osvojio je naredna dva Majora (jednom kao LG jednom kao SK), a fnatic je morao da se zadovolji dva puta četvrtfinalom. Uz sve to, veliki majstor je imao povredu zgloba koju je lečio između dva milionska Major turnira. Ali ima dosta da se igra do kraja godine a naredni Major biće najuzbudljivi u istoriji CS-a. Na tom Major-u nadamo se da ćemo gledati „olofmeister“-a u punoj snazi, i kompletan fnatic u punoj snazi, jer su oni jedini koji mogu da zaustave zahuktali brazilski uragan, „FalleN“-a i SK Gaming.Bez ikakave sumnje u predstojećim epskim borbama imaće podršku porodice koja mu mnogo znači, a koliki uticaj ima na ljude oko sebe govori to da su na poslu njegove sestre Hane, njene kolege nju nazvale „Hannahameister“. Veliki je prijatelj sa „pashaBiceps“-om takođe, a čak i posle poraza u finalu ELEAGUE, pružio im je ruku a zatim su otišli zajedno da gledaju UFC meč.
Tanka je linija između genijalnosti i ludila – između ljubavi i mržnje, između milosti i okrutnosti, između dobra i zla. I naša dela nas definišu, a ne reči. Olof nikada nije odustao. Bio je uporan, hrabar vredan i nikada nije prešao tu granicu, čak i ako je nekada hodao po ivici. Counter-strike je njegova droga, njegova ljubav, inspiracija, njegova motivacija za uspeh. On jede, spava i diše kanter, on je švedski majstor kome je jedna teška povreda bila fitilj koja je zapalila njegovo srce i dušu i pomogla da pronađe put do majstorstva. Kapa dole, majstore.
Foto : dailydot.com
