Svi mi sanjamo! Želimo da letimo i da ostvarimo svoje snove – da dosegnemo zvezde. Tamo, kada konačno stignemo, želimo da se više nikada ne spustimo. Jer kada tamo stigneš – znaš. Znaš da svaki sat koji si uložio, da svaku kap znoja koju si prolio, da sve što si žrtvovao – da je sve to vredelo i vredeće – zauvek. Saborci, braća, i dečaci koji su te večeri u Atlanti postali muškarci i o kojima ovog puta pišemo, nisu imali putokaz do zvezda. Morali su sami da stvaraju put, a to iziskuje hrabrost. Nisu se plašili rizika – jer ponekad, da bi postao čudesan i veličanstven, moraš da rizikuješ i da nikada, ni po koju cenu ne odustaneš, iako je cena previsoka. Ipak, neprocenjivu vrednost ima ono što su dobili ti dečaci sa zvezdanom krunom na glavi – mesto na nebeskom svodu, među zvezdama, u dvorani besmrtnih sa šampionima kao što su Fnatic, NiP, Virtus.pro, SK…
Dosegnuti zvezde – zvuči pomalo romantično, zar ne?
Pomalo čak i ambiciozno. Možda će čak nekome zvuči i kao koještarija, jer zapravo fizički i ne možete da dosegnete do zvezda. Ali hej, recite to, koještarija Astralisu…
Recite to Nikolaju „device“ Rejsu, momku kojem nikako da potrefimo prezime, ali oprostiće nam 21-godišnji velemajstor iz Vejlea, „danskog Mančestera“, jer se divimo njegovim „kanterskim“ majstorijama. Momak kao da se rodio sa mišem i tastaturom u rukama i momak zbog kojeg ponekad zaboravimo da je vrlo mlad i da ima blistavu budućnost pred sobom, samo zbog činjenice da igra kao veteran, pa i nije čudo što ga svrstavaju u isti koš sa doktorima ove igre kao što su „coldzera“, „olofmeister“, „FalleN“, „Snax“, “NiKo“. Ali morate priznati, jedan je „device“!
Pitajte koliko je časova utrošio vežbajući Andreas „Xyp9x“ Hojslet – takođe vrlo mlad momku rođen u „Parizu severa“ – Olborgu. Grada koji i dalje pamti uspeh koji je fudbalski tim iz tog grada doneo titulama 08’i 14’, ali koji sada sa ponosom može da kaže da ima jednog od najboljih support igrača na svetu. Ta support rola može ponekad pasti u drugi plan, i veliki broj igrača na svetu se nalazi u istoj, ali niko nije tako moćan kao Andreas – kralj onih momenata kada vam baš takav momenat treba. Kada se „lomi“, kada se rešava.
Pitajte da li postoji putokaz do zvezda Pitera „dupreeh“ Rotmana, nešto starijeg člana ekipe (sa 24 u CS-u možete reći da ste već u poznim igračkim godinama). Momak iz prestonice, iz grada sa skandinavskim duhom, nekada najvećim u Evropi, iako vrlo kratko. Uvek precizan i uvek prvi gde god treba. On je jezgro ovog tima, i svih timova koji su se redom menjali dok se nije došlo do konačne šampionske formule.
Isto pitanje možete postaviti i Piterovom sugrađaninu, Lukasu „gla1ve“ Rosanderu. Dres „heroja“ zamenio je „zvezdanim“ i za jako kratko vreme pretvorio svoje CS:GO znanje u nerešivu enigmu za sve protivnike sa druge strane monitora. Njegova taktika je ona koja „prži“ mozak protivničkog IGL-a. Glava ovog tima i taktičar koji je implementirao svoju genijalnost u ovaj tim i popunio rupe na putu ka besmrtnosti.
Ako se ikada budete našli u Frederiksbergu, jedinom samostalnom predgrađu na svetu, pitajte, da li su još od Mihaela Laudrupa, velike legende danskog fudbala, imali tako talentovanog građanina kao što je Markus „Kjaerbye“ Kjerbi? On je taj sa kojim se rizikovalo, u prolećnom bombastičnom transferu. On je taj zbog kojeg je jedan iskusni Rene „cajunb“ Borg ostao bez mesta u timu. Izuzetno pouzdan momak, već sa 18 godina, i koji sigurno poseduje potencijal da jednog dana bude najbolji u svom poslu.
Ništa manje zaslužan za uspeh je uvek simpatični Deni „zonic“ Sorensen. Bilo je velikih 1.6 igrača iz Danske, ali niko nije kao 27-godišnji „ubica“ iz Roskildea. Sorensen je kao igrač osvojio praktično skoro sve što se moglo tada osvojiti u 1.6 – KODE5, Electronic Sports World Cup, WEM i World Cyber Games. Član legendarnog mTw.dk ( minet – Sunde – ave – trace – zonic) koji nekako ne može da živi bez “kantera” iako se, tokom prelaska na CS:GO, povukao. Trenirao je jedno vreme dignitas, zatim se na kratko vratio kao igrač u mTw.dk da bi na kraju pronašao svoju pravu poziciju kao trener Astralisa.
Samim imenom Astralis, Danci su sebi postavili velike ciljeve. U grubom, slobodnom prevodu – otrkriveni zvezdama. Ambiciozno od starta. Ali nijedno kraljevstvo nije gradio samo monarh. Stoga su ovi momci imali veliku podršku. One iz senke, koji ne žele dijademe, bisere i slavu. To su oni koji ulažu i ne pitaju za cenu ako veruju u svoj cilj. Nakon napuštanja Team SoloMida u novembru 2015. godine postali su tzv. Team Question Mark. Znak, na kraju pitanja kuda dalje, kakva nam je budućnost i da li i dalje, imamo pravo da sanjamo? Nesigurnost s kraja 2015. godine, godine u kojoj je suvereno vladao komšija iz Švedske – fnatic, pa čak iako nije uspeo da veže tri Major titule za redom, pošto posle dominacije u Katovicama i Kelnu nisu mogli da pobede u četvrtfinalu Majora u Klužu EnVyUs, koji im je kasnije i skinuo krunu sa glave, konačno se pretvorila u svetle znake novog jutra. Nove nade. Tomi Alers, danski preduzetnik, i kompanija Sunstone Capital, uložili su više miliona danskih kruna u projekat Astralis. Jedinstven projekat, jer će između ostalog, sami igrači biti vlasnici udela u organizaciji.
I tako, dečaci su krenuli u osvajanje. U nekošeno, što bi se reklo. Debitovali su u Lajpcigu na DreamHack Openu i već na prvom turniru petorka karrigan – cajunb – device – Xyp9x – dupreeh stigla je do polufinala. Tamo ih je zaustavio u naletu moćni brazilski Luminosity Gaming. Februar mesec proveli su igrajući manje turnire, ali nisu uspeli da dođu do trofeja. Najbolju šansu imali su na Counter Pit turniru u Splitu gde su izgubili u finalu od NaVi-a. Usledio je prvi Major sezone u Kolumbusu, Ohaju. Astralis je osvojio prvo mesto u svojoj grupi pobedama nad Gambitom i CLG-om, a u četvrtfinalu posle monstruozne partije “dupreeh”-a, pobeđen je fnatic! Najveći favorit, rival iz Švedske. Astralis je u tom momentu viđen kao onaj koji ima najviše šanse za tron. NaVi im je pak, ponovo stao na put. Astralis je ispao u polufinalu.
Usledio je očajan rezultat u Malmeu, loš performans na završnici treće sezone ESL Pro lige, polufinale u Jonćepingu na turniru DH Summer i već je stigao novi Major sezone. Ipak, veoma bitna stvar desila se 19.maja 2016. godine. U nedostatku dobrih rezultata, Astralis se odriče Renea “cajunb” Borga. To je bio prvi rizik i prva cena koju je danski tim morao da plati. Astralis je u Keln došao u lošem momentu, posle očajnih rezultata i sa novim timom, a da stvar bude još gora “dupreeh” zbog infekcije slepog creva nije mogao da igra. Astralis je ipak uspeo da preživi i sačuva Legends status. Ova pobeda bila je izuzetno važna. Važna koliko i sama Major titula koja će doći mesecima kasnije. Bez “dupreeh”-a i bez “Kjaerbye”-a, koji nije mogao da nastupa za Astralis na Majoru jer je igrao Minor za dignitas. Lukas “gla1ve” Rosander tada je prvi put obukao “zvezdani dres” i kao zamena, zajedno sa trenerom “zonic”-om u timu, pomogao da Astralis preživi opasni dignitas sa “cajunb”-om na čelu. Upravo je “cajunb” sa 69 fragova bio najbolji igrač dignitasa u tom odlučujućem meču za plasman u četvrtfinale. Ali nije mogao sam protiv “zvezdanog kolektiva” koji je ipak izdržao.
Iako im niko nije davao šanse u četvrtfinalu protiv Virtus.pro-a, odigrali su dva produžetka i skupo prodali svoju kožu. Astralis je krenuo dalje. “Kjaerbye” je bio u fazi adaptiranja, “dupreeh” se vratio posle operacije, ali Dancima su i dalje nedostajali rezultati. ELEAGUE sezona 1 – četvrtfinale, Kijev – četvrtfinale, Njujork – eliminacija u grupi. Bilo je vreme da produva vetar promene.
FaZe je “iskeširao” lovu, a Fin “karrigan” Andersen napustio je Astralis. Taj genijalni IGL, taj majstor igre, jedan od najboljih igrača iz Danske napušta Astralis!? Nemoguće. Astralis je gotov, Astralis ne zna šta radi. Ili se bar tako činilo. Ali znao je “zonic” na koju adresu treba da dođe. Na adresu Lukas “gla1ve” Rosandera, glavnog vođe Heroica. Nije se dvoumio Rosander ni trena. Obukao je dres Astralisa i prihvatio teško breme – da postane IGL, da postane vođa ekipe koja nema kapitena i koja nema kurs. Rezultati su došli odmah.
Rosander je bio jedna od onih šansi što dolazi jednom u milion. Astralis je došao na Intel Extreme Masters u Ouklend i direktno se plasirao u polufinale sa četiri pobede i samo jednim porazom. Naleteli su u polufinalu ipak na tada prejaki SK Gaming. Nisu mnogo žalili. Bitno je bilo da je krenulo. Da može. Mašina je bila podmazana. Usledila je završnica druge sezone ELEAGUE u Atlanti. Astralis se lako plasirao u četvrtfinale. Tamo su tukli NiP, u polufinalu SK Gaming. U tom polufinalu priredili su jednu od najboljih predstava na train-u ikada viđenih. SK je pao, posle sedam meseci bez poraza na LAN-u pokraj “vozića”. Međutim, kao i uvek, Astralis je nastavio da ide malim koracima. U finalu ELEAGUE, sudbina se poigrala sa njima. Udarili su “Zeleni Zid”. Nečija bajka te večeri je bila ispunjena, ali nije bila danska.
Ni neočekivan poraz u finalu od OpTica nije ih zaustavio. Nisu prestali da sanjaju – stigao je prvi trofej, samo ovog puta na zapadnoj obali. U Anahajmu Astralis se osvetio OpTicu za poraz u Atlanti. Osvojili su svoj prvi trofej. Esports Championship Series. Kakva injekcija samopuzdanja pred najvažniji turnir u njihovim karijerama!
Ovo je čudo, ovo je NESTVARNO! Otvorite vrata dvorane besmrtnih za heroje iz Danske! Čudesni Astralis iz mrtvih preokretom do trona, Virtus.pro u šoku!
Atlanta. The ATL. Holivud juga. Counter-Strike spektakl u „Fox Theatre“-u. Deseti Major u istoriji. Astralis je po svim parametrima favorit na papiru. 16 timova, 500,000$ za šampiona i mesto u dvorani besmrtnih. Igra se po novom, slabo isprobanom švajcarskom sistemu. Danci od vremena mTw.dk nisu imali tim za velika dela. Pritisak je preveliki. Astralis puca odmah na startu. GODSENT ih rastura na trainu sa 16:6! „dupreeh“ i „Xyp9x“ nisu prebacili deset fragova. Žreb za drugu rundu – maler. Na noge OpTic Gamingu, tim za koji navija ceo SAD i koji je prakitčno jedina nada Severne Amerike. Posle napete borbe na trainu, Astralis na krilima „device“-a i probuđenog „dupreeh“-a stiže do pobede od 16:12. Lakše se diše.
Runda #3 – G2 Esports i rapsodija Lukas „gla1ve“ Rosandera. 27 fragova, 1.98 rejting. Astralis dobija sa 16:5 i na pobedu je od četvrtfinala. Ali Astralis ne može jednostavno. Astralis mora neizvesno – dust2, SK dobija sa 19:17 i ide dalje. Astralis nezahvalni žreb u švajcarskom sistemu šalje na nezgodni Liquid, na finalistu prethodnog Majora. Ali tamo Astralis ne puca pod pritiskom. On pleše. Astralis 16, Liquid 3. Poslednja nada Amerikanaca da neko sa njihovog tla može do titule je ugašena.
Četvrtfinale. Prelazi se na veliku pozornicu. Ulozi su veći. Žreb je hteo, naravno, NaVi. NaVi kojeg pamte iz Kolumbusa. NaVi, sada još jači sa „s1mple“-om u sastavu, NaVi koji je do četvrtfinala došao bez poraza i koji igra kao da niko ne može da ga zaustavi. Ali može. Vikinška krv. Krv Odina i Tora. Krv ratnika. Predodređena za velika dela – NaVi 1, Astralis 2. Božanska partija Nikolaja “device” Rejca – 73 fraga, Astralis je u polufinalu Majora.
Jedino pravedno na putu ka slavi i besmrtnosti je da zapravo pobedite neke stare demone. Šveđani dominiraju CS:GO-om. Fnatic je sinonim za uspeh. Fnatic, doduše u Atlanti nije isti tim, ali opet nosi to ime. Ime koje kada Danci čuju boli, jer oni nemaju svoje kojem bi se branili. Stari demon, Fnatic srušen je. Maestralna partija celog tima. Timska igra, šampionska – 19:17 cache, 16:5 nuke.
Na korak od sna. Stepenik od slave. Najteži koji treba da se načini. Sa druge strane monitora već dokazani šampioni. Virtus.pro, ponos Poljske, ponos Evrope i miljenik mnogih. Sudar dve generacije. Sudar veterana iz Poljske i mladih ratnika iz Danske. Posle mukotrpne borbe, Virtus.pro dobija prvu mapu nuke sa 16:12. Astralis je na konopcima na overpass-u, gubi sa 14:13. Ali ovakvi mečevi rađaju heroje. Heroj overpass-a bio je Markus Kjerbi. Astralis preokreće i stiže do izjednačenja.
Sve ili ništa. Sa jednom mapom do kraja. I to kojom. Kojom drugom ustvari, train je ta sudbinska mapa. Mapa na kojoj je Virtus.pro nekada dominirao, a Astralis nekoliko meseci pre velikog finala srušio suverene vladare iz Brazila. Gazio je VP na startu, vodio konstantno, dobio prvi deo igre sa 9:6. Astralis gubi ključnu rundu pištolja, a Poljaci su imali jednu ruku na trofeju. 13:7. Astralis je krenuo u poslednji napad. U juriš na sve ili ništa. Gledaoci širom sveta nisu nikada gledali ovako uzbudljivo finale Majora. Virtus.pro je blizu, ima 14:12, ali tu su Danci. Ali zapisano je izgleda, u nekim kosmičkim knjigama, da se danska zastava vijori te hladne januarske noći u Atlanti. Nema veze što je „device“ odigrao najslabiju partiju baš u finalu, tu su bili njegovi saborci da odrade stvar. Heroj finala bio je Kjerbi, ali svi su odradili podjednako dobar posao. U 30.rundi – Kjerbi dva fraga, „dupreeh“ tri. I sladak zvuk otvaranja vrata dvorane besmrtnih.
Ostali smo im dužni. Kako njima, tako i vama. Da napišemo tekst, priču. Jer to je najmanje što zaslužuju. Uspeli su vrate Counter-Strike na prave staze u Danskoj. Uspeli su da se reše starih demona, da postanu prvi Major šampion iz njihove zemlje. I nema sumnje, da imaju municije za još koji. Mladi su, ambiciozni, talentovani. Nikada nisu prestali da sanjaju, niti da žive svoje snove. Mladi dečaci, sa severa Evrope, tamo gde su pisane najlepše bajke. A oni, svoje priču pretvaraju u stvarnost. Pet dečaka sa zvezdanom krunom.
„Sve što pogledaš može se pretvoriti u priču… možeš da napraviš priču od svega što dodirneš.“
Hans Kristijan Andersen.
Foto : hltv.org
